Pocetna » 2010 » Februar » 7 » Iz malih klubova u inostranstvo
Iz malih klubova u inostranstvo
14:09


jsl Čović u Parmi, Šćepović u Sampdoriji, Vitas u Anderlehtu, Savić blizu Arsenala… Za poznavaoce srpskog fudbala ova imena ne znače gotovo ništa, ali to im nije smetalo da iz malih sredina odu u jake inostrane klubove. Međustepenica koja se nekad podrazumevala pre unosnog transfera – Crvena zvezda ili Partizan – sve češće se preskače.

Zašto naši talenti izvan velikih centara radije menjaju dres matičnog kluba za tuđi nego da ponesu crveno-beli ili crno-beli?

" Ko radi, taj greši, pa se dešava i skautima najvećih klubova da pogrešno procene ili ne primete budućeg asa. Promakne im talenat nekog Čovića iz novosadskog Proletera ili Savića iz Borče i te propuste koriste drugi, koji u njihovoj prodaji vide unosan posao za sebe",kaže Albert Nađ, stručni koordinator u Partizanu.

Žurba malih klubova da zarade, po Nađu, dodatni je razlog za preuranjene transfere:

" Gde pogreše klubovi, uleću menadžeri. Naprave ugovor s momkom, plaćaju ga dok ne stasa, a onda prave posao. Ako ih podstiču i roditelji igrača, želeći da reše svoje probleme, inostranstvo im izgleda kao najbolje rešenje. Talenti postaju roba za preprodaju, umesto da svoj dar dograde u najjačim klubovima u Srbiji. U Partizanu i Zvezdi se najbolje radi, pa je to logičan izbor za one koji žele da odu s boljom cenom i igrački zreli. Greške velikih i besparica malih klubova upućuju ih preko granice u mladim godinama, zbog čega se mnogi izgube i propadnu."

Milorad Kosanović, budući direktor trenerske škole FSS, smatra da je red poteza u našem fudbalu okrenut naopako.

"Tragično je da se klubovi hvale kad prodaju dobrog igrača, umesto da to čine kad ga dovedu! Partizan je prodao 18-godišnjeg Ljajića i kupio 33-godišnjeg Ilića. Ako klub hoće razvoj, onda mora da radi obrnuto. Kad naš fudbal pojede supstancu, onda će biti kasno", kaže Kosanović.

Propusti srpskih giganta, pri tome, nisu zanemarljivi.

"Partizan ima najbolju školu u zemlji i okuplja domaće talente, ali ih brzo rasproda. Na njih ih upućuju selektori mlađih kategorija FSS, ali šta ako oni nekog propuste? Ko bi znao za Tošića i Ljajića da kao klinci nisu igrali za Srbiju? Klupske škole ne postoje samo da treniraju igrače, nego i da obavljaju dopunsku selekciju. Bez toga je Evropa samo san. Vojvodini je bio pred očima Čović iz novosadskog Proletera, a sada je završio u Parmi! Nedostatak sistema u radu sa fudbalskim nadama ispostavlja skupe cehove", smatra nas strucnjak.

"Razumem da ne prepoznaju asa u 15. ili 16. godini, ali sa 18 ili 19 – tu mora da je neko slep ", ubeđen je Kosanović.

Menadžer Zoran Stojadinović smatra da je njegova branša bez razloga na udaru:

"Klubovi svaljuju krivicu na menadžere da bi oprali svoje neznanje. Šta mogu da zaradim ako prodam klinca od 15-16 godina? Ništa. Da imam sina tog uzrasta, odveo bih ga u Zvezdu, sačekao da zaigra za prvi tim i u 23. godini usmerio ka inostranstvu – za pravu cenu. Od toga će profitirati i klub, i srpski fudbal, i igrač i menadžer."

Rešenje je, po njemu, u formiranju kvalitetnih skauting službi.

"Skaut mora da odgovara za propuste, ali i da bude nagrađen za dobru procenu. Neka im klub da jedan odsto od transfera igrača kad krene u inostranstvo, pa će imati motiv da rade vrhunski. Ko je kriv Partizanu što je pustio Sulejmanija? Ako prepoznaju pravog, ne mogu da mu nude stipendiju od 100 evra, jer šta može sa tim parama neki momak iz Niša u Beogradu! Onda uskaču roditelji i pristaju na platu od pet hiljada evra od stranog kluba da bi rešili svoju egzistenciju. Nažalost, većina tih dečaka na kraju fudbalski propada", kaže Stojadinović.





Pregleda: 802 | Dodao: Kosta | Ocena: 0.0/0 |
Ukupno komentara: 0
Ime *:
E-mail:
Kod *: